ГЛАМ пројекат (Galleries, Libraries, Archives и Museums) намењен је институцијама културе попут галерија, библиотека, архива и музеја. Циљ пројекта је да се развије двосмерна сарадња у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше зeмље на интернету. Пројекат укључује и друге институције као што су позоришта, зоолошки вртови, ботаничке баште, јавни емитери, новински архиви, односно све културне установе које желе да учествују у стварању отвореног и слободног садржаја.

Википедија има милион прегледа страница дневно, скоро 300 верзија на различитим језицима и више од 40 милиона чланака. Њен садржај ствара и уређује десетине хиљаде посвећених волонтера широм света. Свако, од академског научника до аматера или студената користи Википедију да пронађе информације и изворе. До 2015. постала је пројекат који користи милијарду људи.

ГЛАМВики помаже институцијама културе да поделе своје ресурсе са светом кроз високоутицајну сарадњу, уз уреднике Википедије са великим искуством. То је јединствена прилика чуварима кулурног блага да представе своје колекције новој публици.

Викимедијинe порталe посећује око 500 милиона људи месечно
Сваког сата се направи скоро 15 хиљада измена на Википедији
Сваког сата напише се 7000 нових чланака
Више од 53 милиона слободних датотека се налази на Викимедијиној остави
Википедија на српском језику има више од 618 хиљадa чланака
Апликација Википедија0 омогућава претрагу Википедије на мобилном телефону без тарифирања
На стотине институција културе широм света придружило се ГЛАМ програму
Више од милион и по фајлова на Викимедијиној остави донација је институција културе

ГЛАМ институције поседују богате ризнице садржаја који, у сарадњи са Викимедијом, директно доприносе ширењу слободног знања и представљању културно-историјског наслеђа на вики пројектима. Остваривање двосмерне сарадње са овим установама омогућава квалитетне изворе за грађу и илустровање чланака на Википедији, али и слободне материјале које приказују колекције које су углавном дубоко потхрањене у архивима и не допиру довољно до очију јавности.

Неретко ове институције немају довољно финансијских средстава, али и људских ресурса за процес дигитализације, тако да сарадња са Викимедијом може да олакша овај процес од националног значаја. Улога Викимедије је и у едукацији о слободним лиценцама и ауторским правима, што је још увек непознаница за већину ГЛАМ институција.

Циљеви

Успостављање стабилне и дугорочне сарадње са институцијама културе
Увећање садржаја вики пројеката материјалима који представљају културно-историјско наслеђе
Дигитализација и ослобађање материјала
Промоција слободног знања и Creative Commons лиценци
Подизање свести о ГЛАМ програму

Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Погледајте ГЛАМ брошуру

Контакт

glam@vikimedija.org

Горана Гомирац gorana.gomirac@vikimedija.org

Зашто је ГЛАМ сарадња двосмерна?

Википедијина заједница жели да помогне институцијама да побољшају чланке на интернету о својим колекцијама, али и да делове таквих колекција прикаже свету. На овај начин, највећа светска енциклопедија добија квалитетне и веродостојне чланке, док читаоци широм света имају прилику да се упознају са историјатом, активностима и збиркама установе културе од великог значаја.

С друге стране, ГЛАМ партнери пружају темељ за наше проверљиве информације. Оригиналне књиге и рукописи дају нам референце и цитате који су нам потребни. Институције културе омогућавају квалитне изворе за грађу чланака. Викимедијина остава постаје богатија за материјале и слободне садржаје. Материјали на Викимедијиној остави и на Википедији на српском језику увек садрже информације о локацији оригиналног материјала, тако да институција и у овом случају добија на већој видљивости.

Зашто бих ја доприносио Википедији/Викимедији?

Као и вашој институцији наш циљ је да сачувамо наслеђе и историју.
Викимедија је добро тестирана платформа за дигитализацију са установљеном најбољом праксом и огромном онлајн публиком
Иновативно партнерство са Викимедијом може прерасти у публицитет за вашу институцију
Ми смо колеге по непрофитном раду

МОДЕЛИ САРАДЊЕ

Различити ГЛАМ партнери имају различите потребе и циљеве за своје пројекте. Из наших постојећих сарадњи, сачинили смо неколико модела пројеката:

Ослобађање садржаја (фотографије, видео и аудио записи)

Главни циљ овог модела сарадње је донирање фотографија, видео и аудио записа за Викимедијину мултимедијалну оставу. Свака установа културе има обиље ресурса за дељење. Махом су вредне колекције сакривене у архивима и тешко допиру до очију шире јавности. Партнерство са Викимедијом је бесплатан и високо утицајан начин за ширење својих ресурса међу великом публиком корисницима интернета.

Сви материјали ослобођени у оквиру овог модела налазили би се на Викимедијиној мултимедијалној остави, глобалној ризници слободних фотографија, видео и аудио датотека, који се користе за илустровање Википедије и друге пројекте Викимедије.

Википедијанац стажиста

Програм стажирања у ГЛАМ институцијама присутан је у скоро свим Викимедијиним огранцима широм света. Овакав модел сарадње омогућава успостављање и јачање споне између ГЛАМ институције и Викимедије. Особа која стажира у институцији назива се Википедијанац стажиста и може бити додељен специфичној институцији културе како би помогла у планирању и координацији начина који могу да поспеше присуство институције на Википедији и другим Вики пројектима. Активности које организује Википедијанац стажиста су широке и разнолике и могу укључивати директно побољшање садржаја у сарадњи са кустосима, координацију донације фотографија или мултимедијалних фајлова, организованих посета/догађаја и организовање такмичења који промовишу побољшање чланака.

Википедијанац стажиста:

Дигитализује архивску грађу установе културе где је ангажован

Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте

Ради на увећању садржаја Википедије на српском језику, на основу релавантне литературе доступне у институцији

Организује и држи обуке и радионице уређивања Википедије и других вики пројеката

Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих

Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката

Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције

У Србији је до сада реализовано 16 програма стажирања:

Збирни резултати који су постигнути током програма стажирања:

722 нова чланка на Википедији на српском језику, 197 допуњених, 536 сређених
7387 ослобођених датотека (фотографија, разгледница, докумената...)
70 дигитализованих књига (14247 страница)
20 радионица (63 учесника)

Дигитализација

У сарадњи са волонтерима Викимедије Србије и/или Википедијанцем стажистом установе културе могу добити помоћ за дигитализацију значајних архивских дела попут старих књига и других материјала од културно-историјског значаја. Овако вредна дигитализована архивска грађа налази своје место на Викиизворнику - колекцији текстова којима су ауторска прва истекла или нису ни постојала, на Викикњигама - збирци слободних уџбеника, као и на Викимедијиној мултимедијалној остави. Искуство показује да је оваква врста помоћи обострано драгоцена - институције неретко немају довољно капацитета и људских ресурса за овај подухват, док, с друге стране, највећа светска база знања добија квалитетне изворе које могу сви на свету погледати и користити.

Уређивачки маратони

Уређивачки маратони представљају заједнички рад представника институција културе и волонтера Викимедије. У једном дану, на договорену тему, пишу се чланци на Википедији, поткрепљени квалитетним изворима у власништву културне установе, а потом илуструју ослобођеним фотографијама и другим материјалима са Викимедијине оставе. Маратони могу бити и интернационални (укључивање и огранака Задужбине Викимедија у другим земљама). Овим обликом сарадње остварују се одлични резултати којима сви могу бити задовољни: институције повећавају видиљивост својих садржаја на интернету, а Википедија квалитетне изворе за писање чланака. До сада је организован 31 уређивачки маратон на којима је обогаћена Википедија за 575 нових и 93 допуњена чланка.

QRпедијини QR кодови

QR кодови су дводимензионални кодови који омогућавају сваком паметном телефону да скенирањем приступе одговарајућим информацијама. Кодови генерисани преко QRпедије воде на чланке на Википедији на више различитих језика. ГЛАМ институције их користе најчешће на изложбама за повезивање одређених експоната са добро написаним чланком на Википедији. На овај начин, посетиоци могу лако и брзо да дођу до више података о датом делу.

Тренутно је 68 споменика културе у Београду обележено QRпедијиним кодовима, који омогућавају туристима и другим посетиоцима информације о културним добрима у престоници. Пројекат ће бити настављен, те се очекује да у Београду сви споменици културе буду означени овим кодовима.

АКТУЕЛНИ ПРОЈЕКТИ

Вики воли ГЛАМере

Свеобухватни програм сарадње са институцијама културе биће у фокусу активности и 2019. године. У плану је да се, на првом месту, настави започета сарадња са културним институцијама које су се показале као заинтересовани и поуздани партнери, али и да се сарадња прошири на друге моделе кооперације. Поред стандардних ГЛАМ-ера (архиви, музеји, галерије, библиотеке), у плану је да се заинтересују за сарадњу и друге сличне институције, попут новинских архива, спортских друштава, манифестација са дугом традицијом... Неки од могућих модела сарадње су организовање уређивачких маратона, програма стажирања, дигитализација видео, аудио и фото садржаја и постављање тог садржаја на Вики пројекте ради очувања културног богатства које поседују поменуте иституције.

Википедијанац стажиста

Програм стажирања подразумева ангажовање Википедијанца стажисте у некој од ГЛАМ институција како би та особа радила на успостављању различитих облика сарадње, дигитализацији одређених дела, ослобађање истих и едукацији запослених о Википедији и Викимедији Србије.

Википедијанац стажиста:

Посредује између Викимедије Србије и ГЛАМ институције
Промовише идеју Викимедије међу запосленима ГЛАМ институције
Ради са запосленима и помаже им у бољем разумевању Викимедијиних пројеката
Организује и држи радионице уређивања Википедије и других вики пројеката
Ради на увећању садржаја Википедије на српском језику, на основу литературе доступне у установи
Одржава везе између организације и установе и даје предлоге за нове моделе сарадње или јачање старих
Обавља дигитализацију
Поставља дигитализован материјал на Викимедијину оставу, Викизворник и сл.

Овим програмом се оснажују везе са изабраном институцијом културе, реализује процес дигитализације архивског материјала, генерише садржај на Википедији, Викимедијиној остави и Викиизворнику, преноси идеја дељења и ширења слободног знања, едукују запослени у ГЛАМ институцијама о слободним лиценцама и заштити ауторских права, али и мотивишу изабрани стажисти/уредници Википедије и волонтери ВМРС да доприносе вики пројектима и тако се осете јаче повезаним са заједницом и организацијом.

Уређивачки маратони и фото-туре

Уређивачки маратони су окупљања волонтера који у току једног (или више) дана уређују чланке на Википедији на одређену тему. Институције културе у овом случају помажу обезбеђивањем литературе као и фото материјала за писање и илустровање чланака. Овакав облик сарадње је врло погодан за представнике институција јер поред проширења чланака на одређену тему, могу и сами проћи обуку уређивања Википедије и у будућности сасвим самостално доприносити овој слободној енциклопедији.

Фото-туре подразумевају организоване посете волонтера Викимедије Србије музејима, галеријама и другим институцијама, као и панорамска разгледања, приликом којих се фотографишу објекти, колекције и експонати од енциклопедијске вредности, а фотографије постављају на Викимедијину оставу и илуструју чланци на Википедији.

Вики библиотекар

Овим пројектом Викимедија Србије жели да заинтересује библиотекаре да постану успешни уредници Википедије, да омогући проширивање мреже библиотека и других културних установа и њихово упознавање са активностима Викимедије Србије, као и постављање што богатијег, квалитетнијег и информативнијег садржаја на Википедију. Пројекат се реализује пету годину за редом у сарадњи са Универзитетском библиотеком „Светозар Марковић”.
Вођа пројекта: Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”.

Дигитализација колекција Народног музеја у Зрењанину

У богатим збиркама Народног музеја у Зрењанину постоји преко 34.404 музејских предмета које треба пребацити из аналогне грађе у дигитални облик како би се добио детаљан опис предмета и фотографије у високој резолуцији. Многи вредни експонати који се чувају у Музеју су прилично оштећени и постају неупотребљиви за даље коришћење, како запосленим у музеју, тако и осталим корисницима. Зато ће се започети дигитализација фондова свих збирки, како би се створила мултимедијална база података, са детаљним подацима о предмету, и тако спречила даља оштећења музеалија при употреби, њихова заштита и доступност музејских збирки свим корисницима.

Пројекат је у првој години реализације обухватио дигитализацију и ослобађање близу 100 фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, 20-так фотографија и исто толико разгледница из колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и 11 каталога насталих пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Музеј је ослободио и шест каталога насталих после 2010. године. Резултат је доступност културно-историјског наслеђа музејским професионалцима, истраживачима, као и заинтересованим појединцима, преко сајта музеја и преко Викимедије. У другој години реализације из Збирке фотографија Етнолошког одељења биће скенирано и ослобођено 20 стаклених плоча и око 40 портретних фотографија насталих крајем 19. века из збирки Етнолошког одељења. Из Збирке Примењене уметности НМЗ биће скенирано и ослобођено 15 предмета из области фотографије и примењене графике. У питању су фотографије, разгледнице, меморандуми и фото-албуми тематски повезани са градом Зрењанином и његовом околином. Збирке фотографија и докумената Одељења новије историје НМЗ садрже и материјал из времена пре 1927. године, и у овом пројекту планирано је скенирање и ослобађање преко 30 фотографија које се односе на Први светски рат (појединачне и групне фотографије добровољаца-учесника рата), преко 20 других фотографија из Збирке фотографија, као и разна добровољачка уверења, пасоши, дневници, писма, записи о интернацији и др. из Збирке докумената. Из Фототеке Народног музеја биће скенирано 50 стаклених плоча које су настале до 1927. године и представљају портрете, групне фотографије итд. Такође из Нумизматичке збирке биће скенирано 150 новчића (аверс и реверс) насталих од антике до средњег века.
Носилац пројекта: Народни музеј Зрењанин.

Наслеђе југоистока

Идеја пројекта је успостављање сарадње са институцијама културе и осталим институцијама од значаја које се налазе на територији југоисточне Србије, као и дигитализација и ослобађање садржаја културно-историјског наслеђа које се налази у њиховом поседу. У плану су и два уређивачка маратона који ће бити реализовани у некој од ГЛАМ институција, као и организовање фото-сафарија који би био реализован на локалитету Медијана. Циљ самог пројекта је остваривање двосмерне сарадње са већим бројем ГЛАМ институција и ослобађање већег броја фотографија колекција и осталих поставки које те институције поседују.
Вођа пројекта: Ђорђе Марковић.

УСПЕШНЕ ПРИЧЕ

Викимедија Србије је од успостављања ГЛАМ програма у Србији остварила низ успешних сарадњи са институцијама културе, које су за резултат имале бројне квалитетне чланке на Википедији, али и успешно реализоване уређивачке маратоне, постављене QR кодове, као и доста ослобођених материјала за Викимедијину оставу и друге вики пројекте. Од 2017. године ГЛАМ програм има снажну подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.

Музеј Југославије, Музеј Војводине, Историјски архив Београда, Народна библиотека Србије, Библиотека града Београда, Универзитетска библиотека „Светозар Марковић”, Завод за заштиту природе Србије, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Ботаничка башта Јевремовац, Позориште на Теразијама, Позориште Бошко Буха, Музеј у Смедереву, Историјски архив Суботица, Народни музеј Зрењанин, Градски музеј Врбас, Музеј примењене уметности, Музеј ваздухопловства, Светска организација пантомимичара, Завичајни музеј Књажевац, Салон Ото Бихаљи-Мерин, Библиотека у Крушевцу, Библиотека Србољуб Матић - Мало Црниће, Народна библиотека у Јагодини, Музеј рударства и металургије Бор, Музеј у Лесковцу, неке су од установа културе које су се прикључиле глобалном покрету ширења слободног знања.

Министарство културе и информисања Републике Србије подржало је развој ГЛАМ програма у нашој земљи и тим поводом, у октобру 2017, одржане су иницијалне презентације о ГЛАМ-у за представнике музеја, архива и библиотека Србије у прес центру Министарства. Радионице су поновљене у јуну исте године. Министарство културе је одобрило и финансијска средства за реализацију три програма стажирања током 2018. године.

Викимедија Србије добитник је и Захвалнице за допринос унапређењу процеса дигитализације културног наслеђа које је доделило Министарство културе у октобру 2018. године.

У Музеју Југославије одржан уређивачки маратон на тему биографија знаменитих личности из периода СФРЈ. Маратон је имао рекордне резултате - 50 чланака и 150 ослобођених фотографија, као и велику медијску пажњу. Одмах након маратона, у овом музеју започет је програм стажирања, који је Википедију на српском језику обогатио за нових 50 чланака, а Викимедијину оставу са додатних 200 слободних фотографија. С обзиром на успешност овог пројекта, програм је поновљен и у 2018, средствима Министарства културе и информисања. Стажирање је трајало два месеца и донело је 100 нових чланака на Википедији на српском језику и чак 435 слободних датотека. Прочитајте више о резултатима пројекта.

Сарадња са Универзитетском билиотеком „Светозар Марковић” прерасла је у годишњи пројекат „Вики-библиотекар”, који се спроводи пету годину за редом. Током овог пројекта остварена је сарадња са 19 градова у Србији и 69 институција. Одржано је девет предавања за библиотекаре (Београд, Нови Сад, Бања Врујци, Ужице), 26 радионица и три уређивачка маратона („Отворена наука“, „Јован Цвијић:150 година од рођења“, „Библиотекари заједно на Википедији“).
Публикација Судска медицина за правнике је дигитализована је и постављена на Оставу. Дело је штампано као рукопис у литографској техници. Дигитализовано је 12 публикација и постављено на Викимедијину оставу.
Први Википедијанац стажиста у Србији обављао је праксу у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“. Током периода стажирања скенирано је и дигитализовано пет књига (4554 стране):
- Три приповијетке - Симо Матавуљ
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 1
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 2
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 3
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка 4
  Одржано је и осам радионица уређивања Википедије, током којих је написано 18 чланака.

Стажирање је поновљено и 2016, када је дигитализовано осам дела:

УНИЛИБ је 2019. и трећи пут био домаћин Википедијанки стажисткињи, када је написано 16 нових чланака, 13 је допуњено, а начињено је и ослобођено 148 фотографија. Такође је дигитализовано 10 књига, односно 2067 страница:

Покојникова жена: приповетка / Борислав Станковић.

Бездушници: роман. Св. 1 / написао Л. Комарчић.
Драгоцена огрлица: прича у своје време / Л. Комарчић.
Два аманета/написао Л.[Лазар] Комарчић.
Један разорен ум]/написао Л.[Лазар Комарчић.
Једна угашена звезда/написао Л.[азар] Комарчић.
Мој кочијаш: слике 1883 године / написао Л. [Лазар] Комарчић.
Мученици за слободу : роман из народног живота Босне и Херцеговине / написао Л. Комарчић.
Претци и потомци: историјске слике из постања данашње Србије / написао Л. Комарчић.
Просиоци: роман / написао Л. Комарчић.

Више о активностима Вики-библиотекара се може прочитати на блогу и сајту Викимедије Србије.

Музеј Војводине је друга изабрана установа за реализацију програма стажирања од средстава одобрених од стране Министарства културе и информисања Републике Србије. Стажирање jе обављено у августу и септембру 2018. године, а резултати су 100 чланака на Википедији на српском језику, више од 290 ослобођених датотека, као и пет дигитализованих књига. Раније је у овом музеју одржан и дводневни семинар за представнике институција културе у Војводини. Више о стажирању прочитајте у посебној објави.

У Музеју науке и технике 2019. спроведен је програм стажирања, када је написано и допуњено 20 чланака на Википедији на српском језику, илустровано 180 чланака, a ослобођено више од 500 фотографија. Стажисткиња је дигитализовала и више од 390 страница две књиге. Претходне године Музеј науке и технике је ослободио и око 50 фотографија заборављеног индустријског наслеђа из периода СФРЈ.

Народна библиотека Србије и Викимедија Србије потписале су протокол о сарадњи, након успешно реализованог уређивачког маратона о Првом светском рату, где је написано 19 нових чланака на Википедији на српском језику. Такође је Викимедијина остава богатија за велики број фотографија у јавном домену из дигиталне збирке Народне библиотеке.

Библиотека града Београда била је домаћин уређивачког маратона на коме је написано шест нових и допуњено седам чланака на Википедији на српском језику. Библиотекари ове установе, предвођени искусном уредницом Википедије Милицом Бухом, током 2018. реализовали пројекат "Београдски библиотекари о Београду" (БГБ о БГД). Идеја је била да се напише што више енциклопедијских чланака о Београду, Београђанима, књигама о Београду, београдским улицама и свим другим темама које су на неки начин везане за Београд. Укупно је написано више од 180 чланака. Током 2019. године, Милица Буха ће предводити пројекат "Вики-сениор", намењен полазницима старијег доба, који би да се опробају у уређивању Википедије.

Историјски архив Суботице био је носилац програма стажирања 2017. године. Током месец дана рада, Википедијанац стажиста је у овој установи написао 18 нових чланака на Википедији на српском језику, а за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

Историјски архив у Панчеву угостио је Википедијанца стажисту током новембра 2018. Тада је написано 14 нових чланака, допуњена су три чланка, а на Викимедијину оставу је отпремљено више од 250 датотека. Дигитализована је и једна књига, најтраженија код панчевачких истраживача. Више о стажирању прочитајте у посебној објави.

Историјски архив Београда ослободио је 30 архивских фотографија из историје старог Београда за потребе илустрације чланака на Википедији. Ове фотографије су искоришћене на Википедијима на 11 језика.

Историјски архив Јагодине ослободио је 60 политичких плаката из историје овог града.

Ботаничка башта Јевремовац била је носилац програма стажирања у 2015. години. Прикупљено је чак 1098 фотографија и одржане су три радионице уређивања Википедије на којима је написано 13 чланака, а допуњено седам.

Народни музеј у Лесковцу био је домаћин још једног програма стажирања, током којег је написано око 40 чланака, ослобођено око 170 фотографија, начињено још 140 фотографија музејских колекција и дигитализоване су две књиге из 19. века. Више о резултатима се може прочитати на блогу Викимедије Србије.

Музеј у Смедереву отворио је врата за реализацију стажирања уз уредника Википедије и том приликом су дигитализоване четири ретке и старе књиге из 19. века, ослобођено је 80 датотека и написано, допуњено и уређено још 11 чланака на Википедији на српском језику. Више о резултатима се може прочитати на блогу Викимедије Србије.

Народни музеј Зрењанин реализује пројекат дигитализације и ослобађања фотографија из збирке фотографија Етнолошког одељења Народног музеја Зрењанин, настале до 1927. године, колекције Примењена графика и фотографија Збирке Примењене уметности, као и каталоге настале пре 2000. године, који нису доступни у дигиталном облику, а чији је издавач Народни музеј Зрењанин. Пројекат је дугорочног карактера и планира се његово спровођење и у наредним годинама, како би се дигитализовало што више од 34.000 аналогних музејских предмета и колекција.

У Градском музеју Врбаса је током августа и септембра реализован програм Википедијанац стажиста. Написано је 25 нових чланака на Википедији, допуњено 7, а ослобођено је око 350 датотека. Више о самом стажирању се може прочитати у посебној објави.

Музеј војвођанских Словака се придружио ГЛАМ-у, ослободивши 65 фотографија. Сарадња је резултат подршке Министарства културе и информисања Републике Србије, а успостављена је на семинару у Музеју Војводине, који је одржан у априлу. Више о овој активности се може прочитати у посебној објави.

Историјски архив у Пироту био је домаћин трећег стажирања финансираног од стране Министарства културе и информисања. Написано је 100 нових чланака на Википедији на српском језику, допуњено је 14, а ослобођено је више од 360 датотека. Дигитализовано је чак седам књига, а одржана је и радионица уређивања Википедије за заспослене у архиву. Више о резултатима се може прочитати на сајту Викимедије Србије.

Републички завод за заштиту споменика културе Београд прва је државна установа која је отворила врата за ГЛАМ сарадње, и где се током новембра и децембра 2018. одвијаo програм стажирања. Написано је 39 нових чланака, допуњена су три чланка, а Завод је ослободио 542 фотографије споменика културе. Стажисткиња је дигитализовала и пет књига, а такође је одржан и уређивачки маратон, у којем су учествовали запослени у Заводу и волонтери Викимедије Србије, који су написали 29 нових чланака. Више о стажирању се може прочитати у посебној објави.

У Музеју примењене уметности одржан је уређивачки маратон на теме из области савремене и историјске моде у Србији који је обогатио Википедију на српском језику за 19 чланака.

Музеј ваздухопловства ослободио је 88 фотографија за Викимедијину оставу.

Теме везане за Завичајни музеј Књажевац обрађиване су на уређивачком маратону, а музеј је, за сада, ослободио 46 фотографија. У Завичајном музеју Књажевац одржана је и изложба најбољих радова са фото-конкурса Вики воли споменике.

О класицима наивне и маргиналне уметности писало се на уређивачком маратону у Салону Ото Бихаљи-Мерин и том приликом је Музеј наивне и маргиналне уметности ослободио 45 фотографија за Викимедијину оставу.

У Музеју рударства и металургије у Бору одржан је уређивачки маратон, али и пројекат Иза сцене, са резултатима од 17 нових и допуњених чланака на Википедији на српском језику и 186 фотографија на Викимедијиној остави.

У Позоришном музеју Војводине одвијаo се програм стажирања уредника Википедије, од 20. децембра 2017. до краја јануара 2019. Написано је 10 нових чланака на Википедији на српском језику, једна књига је дигитализована, а ослобођено је 170 фотографија.

Позориште на Теразијама је само кроз прву фазу сарадње ослободило 284 фотографије са премијера најигранијих представа у овом позоришту.

Са Позориштем Бошко Буха започета је сарадња кроз ослобађање 23 датотеке везане за јубиларно 100. извођење представе Госпођа министарка. Поред ослобођених датотека, волонтери Викимедије Србије су након гледања ове представе написали чланак на Википедији на српском језику.

Светска организација пантомимичара и Викимедија Србије организовали су три уређивачка маратона - 2016, 2017. и 2018. године поводом Светског дана пантомиме. Учествовало је неколико земаља, огранака Задужбине Викимедија, а написано је укупно 70 нових чланака. Поред тога, допуњена су два чланка, ослобођено je 14 фотографија и начињено је неколико фотографија знаменитих светских пантомичара, које су недостајале за илустрацију чланака на Википедији.

Организација 3225 из Ивањице и Викимедија Србије сарађивали су у оквиру Ноћи музеја, приликом чега је креирано 11 чланака и на изложби постављено 20 QR кодова.

Институт за филозофију и друштвену теорију учествовао је у уређивачком маратону, на коме је написано шест нових и допуњено осам чланака на Википедији на српском језику.

Завод за заштиту природе Србије активни је учесник пројекта Вики воли Земљу од почетка његовог спровођења у Србији. Завод обезбеђује спискове заштићених природних добара, литературу за писање нових чланака о заштићеним природним добрима у Србији, али и учествује у жирирању пристиглих фотографија. Поред тога, одржани су и фото-туре, као и уређивачки маратон.
Такође, за потребе изложби фото-конкурса Завода “Природа Србије” волонтери Викимедије Србије и запослени креирали су 32 нова чланка и на фотографије је постављено 80 QR кодова, који воде до чланака на Википедији на српском језику.

Са Заводом за заштиту споменика културе града Београда успешно се реализује пројекат “Дигитални Београд”, којим је 68 споменикa културе у Београду обележено QR кодовима. Они омогућавају информације о културним добрима на шест светских језика, директно са Википедије.

Уметничка фотографкиња Маја Стошић донирала је своју ауторску колекцију „Сачувано од заборава” за Викимедијину оставу.

Нишки уметник Даворин Динић донирао је део своје колекције „Сенке старог Ниша” за Викимедијину оставу.

Уметник и колекционар Милорад Стокин донирао је 100 фотографија у јавном домену за Викимедијину оставу.

Удружење колекционара Фото-музеј донирало 11 фотографија за Викимедијину оставу.

ГЛАМ КОНФЕРЕНЦИЈА

Представници Викимедије Србије организовали су 24. фебруара 2012. године конференцију „Отворени вики ГЛАМ Србије”, као део истоименог пројекта намењеног ГЛАМ институцијама. У жељи да се промовишу Викимедијини пројекти и развије сарадња локалних огранaка Викимедијине фондације, догађај је окупио, у Београду, око 70 представника библиотека, архива, музеја, галерија, фондација, државних институција и удружења. Поред домаћина, програм су обогатили специјални гости из Индије, Италије, Француске и Чешке који си поделили своја знања и искуства са публиком.

УСПЕШНЕ ПРИЧЕ ИЗ СВЕТА

Бројне институције културе широм света прикључиле су се ГЛАМ програму и већ годинама доприносе ширењу слободног знања.

Завод за културно наслеђе Холандије донирао је скоро пола милиона фотографија за Викимедијину оставу (486,378 датотека)
Национални архив Холандије ослободио је више од 15 хиљада фотографија
Бундес архив је још 2008. године донирао 100 хиљада фотографија из историје Немачке
Бугарски архив ослободио је више од 7000 датотека.

Сарадња са Волтерс Арт Музејем резултирала је са више од 10 хиљада фотографија на Викимедијиној остави.
Музеј Тропен донирао је више од 50 хиљада датотека
Бруклински музеј ослободио је више од 10 хиљада фотографија

Народна библиотека Швајцарске донирала је више од пет хиљада датотека
Државна библиотека Квинсленда - 23.000 фотографија у јавном власништву
Библиотека Националног конгреса Чилеа - 2384 датотеке

Више о успостављеним партнерствима и успостављеним сарадњама можете погледати на следећим линковима:
- Партнерства
- Датотеке проистекле из партнерстава
- Фотографије проистекле из ГЛАМ сарадњи
- Википедијанац стажиста у ГЛАМ институцијама

Меморандуми о сарадњи

Народна библиотека
Универзитетска библиотека Светозар Марковић
Музеј у Смедереву
Позориште на Теразијама
Светска организација пантомимичара (у току)
Музеј ваздухопловства
Историјски архив Суботице
Музеј Југославије
Музеј Војводине
Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
Позоришни музеј Војводине
Историјски архив у Пироту
Историјски архив у Панчеву
Градски музеј у Врбасу

АРХИВА