Вики-библиотекар: Уређивачки маратони о научним часописима

13. новембар 2018 — Другу годину за редом, у оквиру пројекта Вики-библиотекар, одржани су уређивачки маратони посвећени већој заступљености научних часописа на Википедији. На две уређивачке радионице учествовало је више од 30 представника часописа из области науке, који су написали 31, а допунили два чланка. Такође, за Викимедијину оставу ослобођено је више од 30 фотографија, већином насловница ових часописа.

Матица Српска, Факултет техничких наука Чачак, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, Факултет за спорт Унион универзитета, Институт за истраживања и пројектовања у привреди, Институт за прехрамбене технологије Нови Сад, Унија удружења медицинских сестара и здравствених техничара Србије, Катедра за италијанистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, Факултет за спорт и туризам, РСМ Адвисори, Друштво селекционара и семенара Републике Србије, Удружење Изградња, Српско археолошко друштво, Стоматолошки факултет Универзитета у Београду, Балканско стоматолошко друштво, Филолошко-уметнички факултет Универзитета у Крагујевцу, Институт за ботанику и Ботаничка башта Биолошког факултета УБ, Факултет ветеринарске медицине УБ, Правни факултет УБ, Фармацеутски факултет имали су своје представнике на овим догађајима који су писали о часописима својих установа.

Тако је сада Википедија богатија за чланке о научним часописима као што су Славистика, Летопис Матице српске, Balkan Journal of Dental Medicine и бројних други. Радионица су текле глатко и по плану, јер уиграни тим Универзитетске библиотеке већ пуне три године спроводи пројекат обучавања библиотекара у Србији. Вођа пројекта Вики-библиотекар Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке Светозар Марковић, каже да је интересовање за радионицу било велико, тако да је одмах заказана и следећа радионица.

— Милица Шевкушић, виши библиотекар библотеке Института техничких наука Српске академије науке и уметности, и члан тима пројекта Вики-библиотекар, имала је идеју да сами уредници уређују чланке о својим часописима. У Народној библиотеци Србије су били прикупљени мејлови различитих редакција научних часописа који излазе у Србији. Такође је на КоБСОН страници публикована вест о уређивачком маратону (иначе КоБСОН страницу посећује велики број истраживача и научника широм научне заједнице у Србији). Буквално је у року од два сата била попуњена прва радионица Другог Вики-маратона:научни часописи у отвореном приступу. Друга радионица је попуњена за два дана, тако да смо, због и даље великог интересовања, одлучили да организујемо и трећу радионицу. Учествовало је 33 колега са новим налозима и написано је исто толико чланака (31 нови чланак и 2 допуњена чланка) - прича Александра Поповић.

С обзиром на вишегодишње искуство у уређивању Википедије, а посебно у вођењу овог пројекта, Александра Поповић је унапред припремила полазнике, те су саме радионице текле врло глатко и биле врло плодоносне.
— Свима је послата мустра пребачена у Ворд документ како изгледа у уређивачком облику. Послат је и линк до мустре, како ће то изгледати у стварности, послати су линкови до добро уређених страница часописа. Послата је презентација са упутством како да отворе налоге на Википедији на српском. Свима је објашњено детаљно ауторска права везана за насловне странице часописа и послата сагласност са напоменом да издавачи попуне и овере званично те сагласности. Године 2016. смо постављали слике директно на радионицама или после маратона, а наредних година смо тражили да нам унапред пошаљу сагласности и слике у доброј резолуцији које смо пре радионица постављали на Викимедијину оставу. То је био бољи начин јер нисмо губили време на постављање слика. Наравно, да је било колега које нису успеле да добију сагласност у задатом времену пре радионице, тако да је било постављања фотографија и после радионица. Такође им је објашњено у позивном писму и да морају да цитирају референце. Пошто су углавном били истраживачи (понеки библиотекар) на радионицама, њима је био јасан појам цитирања литературе те око тога није било уопште проблема. Са колегиницом из Народне библиотеке Србије, која ми помаже у слању мејлова издавачима, поделила сам Гугл документ о пријављеним колегама, тако да она одбацује издаваче који су већ били на радионицама у претходном периоду. Сваке године буду постављене информације о Вики-маратону:научни часописи на КоБСОН страницу као врло важан извор информација. Неко види мејл, а неко се информише путем веб странице - појашњава Александра.

Импресије полазника биле су одличне, јер су успели да за кратко време савладају основе уређивања Википедије и представе часописе својих установа.
— Утисци са радионице су изузетно добри. У питању је драгоцено искуство које омогућава да се научи доста тога корисног и новог - рекао је Срђан Петровић са Филолошког факултета у Београду. Он појашњава да није било тешко уређивати Википедију.
— Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” и Викимедија Србије потрудили су се да обезбеде компетентне сараднике који су у сваком тренутку били на располагању учесницима радионице за било коју врсту савета или помоћи приликом уређивања Википедије. У таквом тиму било је пријатно радити.
Петровић наглашава да је веома важно пласирати значајне садржаје на поуздан и квалитетан начин.
— У ери дигитализације ово питање постаје све актуелније и несумњиво представља подручје на ком треба радити. Очекујем да ћу наставити да уређујем Википедију, јер је популаризација научне периодике од друштвене користи.

Александра Поповић истиче да је још 2017. постављен први часопис на Википедији на енглеском Archives of Biological Sciences у оквиру ове акције, а 2018. Инфотека, часопис који издаје Универзитетска библиотека у сарадњи са Филолошким факултетом Универзитета у Београду и Заједницом библиотека универзитета у Србији.

У оквиру овогодишње реализације пројекта Вики-библиотекар одржано је укупно 10 радионица, као и неколико додатних активности. До краја године очекује нас још један Вики-маратон са темом Моја улица, као и планиране додатне радионице за библиотекаре који су већ похађали курсеве.

Овај успешан пројекат биће настављен и следеће године, са планираних 5 обука уређивања Википедије за библиотекаре, 2 уређивачка маратона, учешћем у акцији #1lib1ref, али и организовањем других радионица и активности.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије